Red Army

Ako je verovati vestima preko "Velike Bare" u očekivanjima smo "Oslobađanja Srbije". Takve vesti stigle su iz liberalnog i ujedno službenog glasila Bele Kuće. 

U izveštaju o događanjima u Srbiji, između redova se može isčitatavati kao "roll map", a koja u sebi sadrži veliki plan stavljanje Srbije na svoju stranu.

Cela stvar je dobila ozbiljne okvire nakon interwieva pred senatskim odborom šefova tajnih službi SAD. U jednom od izveštaja stajalo je kako se na zapadnom Balkanu može očekivati vojni sukob ove godine, a za sve su već unapred vinovali Rusiju.

Plan je u stvarnosti jednostavan i započinje u BiH, odakle bi se kontrolirano trebao prebaciti preko Drine, nakon što bi se za sukob za osvedočene krivce pronašli režim sadašnjeg g. Ljige. 

U svakom slučaju sve se namerava odraditi za najviše koji mesec, u kojem bi se "oslobađanje" dogodilo. A sve zbog Američkog straha da joj Srbija kao neutralna predstavlja odskočnu dasku za intervenciju Rusije u meki trbuh Evrope-Balkan.

Dakako da tako jednostran scenario u sebi krije niz pitanja, a ono osnovno je kako bi na to delovala Rusija? Mirno gledala ili? 

U svakom slučaju Rusija bi intervenisala punim pogonom i na oslobađanje odgovorila svojim oslobađanjem određenih sada "okupiranih" delova nekadašnjeg SSSR-a. Uz to Turska i Iran ne bi sedeli skrštenih ruku, pa bi taj plan mogao zapaliti novu spiralu rata u predsoblju same Alijanse.

Stvarnost ponekad nema veze sa logikom, pa je u svemu ovome ne treba tražiti. Ona leži u činjenici da se nešto mora događati već kada se ne događa onako kako je to bilo predviđeno da se dogodi na nekom drugom kraju sveta.

Samo novi izbori i odlazak g.Ljigavog mogu spasiti Srbiju i Srbe nove katasrtofe. Nakon tih izbora sadašnja Srbija mora prestati postojati, i nastaje nova Srbija po uzoru na Austriju. U kojoj se vrednuju neki moderni i normalni uzusi ponašanja i gde bi svako mešanje sa strane predstavljalo ozbiljan međunarodni incident čak i u ovako razbijenom međunarodnom pravu.

Sudbinu svoju zato treba uzeti u svoje ruke, maknuti kolonijali podanički mentalitet sadašnje vlasti koja se ukorenila na feudalnom haraču od deset odsto od svakog svog zaposlenog člana. I gde zbog podkapacitiranosti svojih kadrova moraju izmišljati titule i fakultete na kojima se štancuju fabrikovane diplome, dok prava pamet bega glavom bez obzira preko granice.

Zaustaviti to može samo artikulirani glas razuma koji neče njekati pravo konstitutivnih delova Srbije da budu svoji, te neće veličati ratnen zločince i kolaboracioniste drugog svetskog rata. Ali neće davati važnosti onima koji su se "borili za srpstvo" devedesetih godina prošlog veka i pri tome napravili monstruozna nedela. 

U takvom životu treba imati mesta za mlade, poduzetne i slobodno misleće ljude, koji se ne libe uzeti stvari na svoju stranu i od nemogućeg napraviti boljitak za sve. 

Za takvo što treba nam i novi Partijarh. 

Dolazi "veliki prijatelj" Srbije, ujedno Predsednik Ruske Federacije, kako bi sada je jasno u red doveo režim koji sve čini da Rusija izgubi utjecaj na Balkanu. Taj režim, a reć je o aktualnom režimu Vučića, čini upravo ono što nikom normalnom ne ide u prilog, pa tako ni Vladimiru Vladimiroviču.

Ne možete govoriti o prijateljstvu, a činiti sve unutar svojih granica i u okruženju da pažnja celog sveta bude na vama, a time i na vašem glavnom savezniku, kao što to čini aktualna hunta koju čine Vučići, Dodik i Stefanović.

Umesto da se zadržavaju u okviru vojne i političke neutralnosti, što je maksimum za državu ilruženu NATO savezom, ta čudnovata hunta radi sve kako bi u Srbiju uvela NATO i definitivno zatvorila Evropska vrata Ruskoj Federaciji.

Samo to nije ono najgore. ČInjenice da se vladajuća SNS naplaćuje "desetinu" svima koji bi da rade u Srbiji, učinila je mogućim nemoguće, ugrozilo je srpski izvoz u Rusiju i ostatak tamošnjeg Evroazijskog saveza. 

Koliko je gluposti učinio aktualni režim u Srbiji govori i najnovija činjenica koju dobroupućeni znaju već mesecima kako će Srbija zbog nelikvidnosti "prodati" Ruskoj Federaciji odnosno Ruskim državnim železnicama veći udeo u Srbija Vozu. A razlog je još sramotniji po Vučića i njegove pajtaše. Od kada je Ruska Federacija izvezla u Srbiju svoje komplete vozova, ti vozovi po srpskim i vojvođanskim prugama voze sramotno sporo. Iako baždareni na 120 km/h oni voze tek koji kilometar iznad 60 km/h. Na nekim deonicama i brže, ali tih deonica ima svega stotinjak kilometara na mreži koja samo u Vojvodini broji preko dve hiljade kilometara pruga.

Još kada se pokaže da ti vozovi nemaju adekvatnu logistiku, u smislu daljinskog upravljanja kolosecima i stancama, elektronskom naplatom karata, grejanih i uređenih stanicnih zgrada u većem delu zemlje investicija koja je Ruskoj Federaciji trebala biti referntna točka za daljnu ekspanziju na svetska tržišta postala je sramotan promašaj. 

Sa tim u vezi kap na punu čašu dolila je odluka da se bez velikog ulaganja u infrastrukturu otvori pruga prema Zrenjaninu kojom se vozi preko tri časa na udaljenosti od šezdesetak kilometara.

U celu ovu priču su se naknadno uključile OBB i DB, koje zbog nekih historijskih razloga imaju naum da u Vojvodini obnove infrastrukturu. A to će u konačnici značiti i odlazak poznatih "crvenih Rusa " sa pruga.

Kako se to nebi desilo, onda se ide u preuzimanje cele mreže. Što ministarka Mihajlović nazifa eufemizmom, a u stvarnosti je ekonomski i politički bankrot sadašnjeg režima i njenog trabanta Dodika.

Uz ovo se vidi kako u obrambenoj sferi, režim trpi velike muke od strane Kremlja, koji nije baš uveren u sve laži koje su  mu servirane sa Andrićeva Venca. Pa smo tako sada suočeni sa činjenicama da je novi saveznik kratko vreme postao Lukašenka, a nakon njega se kupuju dronovi u Kini, mada ni Kinezi nemaju pojma mogu li ih i žele li ih isporučiti nekom tko po svi elementima ide unazad, a ne napred. A u stvarnosti je pod "kišobranom" NATO bespilotnih letelica, koje nesmetano krstare koridorom deset. I u realnom vremenu imaju uvid u sve ono što g. Lignja izgovori.

U svakom slučaju poset prvog čoveka Ruske Federacije, više je nego prijateljski, ali za koga to će se videti. Jest da je netko dobio visoko odlikovanje, ali poruka tog odlikovanja je jeziva. Od svoh Srba odlikovanih tim odlikovanje jedino je Pašić prošao bez kuršuma u sebi.

Rusija treba stabilnu hrid u jugoistočnom delu Evrope, pa joj stoga ne treba vojno jaka Srbija, jer to ona nemože za prihodima od 426 evra po zaposlonom, biti ni u narednom desetleću, a koamoli sada. Pitanje Kosova za njih je samo realnost gluposti koju je srpska elita napravila u prošlosti. I sigurno je da je u novim glupostima neće podržavati. Posebno ne u idejama oko BIH. 

A zbog sve veće mogućnosti da se zapali sever Srbije, Putin će nastojati da odobrovolji političke krugove u Vojvodini, koji se uveliko oslanjaju na Nemačku, Austriju i SAD. Sve u želji da dobije ono što mu stvarno treba.

Očekivati kako će tvrdo podržati bivšeg četnika i radikala u njegovom očajnom pokušaju da se zadrži na vlasti, može samo onaj koji nije vidio što se dogodilo u Erevanu.

Napose kada je postalo jasno da i nakon zadnje akcije protiv kriminala, iza svega stoji pokušaj osiguravanja nelegalnih poslova dela nećije porodice... 

Dolazi "veliki prijatelj" Srbije, ujedno Predsednik Ruske Federacije, kako bi sada je jasno u red doveo režim koji sve čini da Rusija izgubi utjecaj na Balkanu. Taj režim, a reć je o aktualnom režimu Vučića, čini upravo ono što nikom normalnom ne ide u prilog, pa tako ni Vladimiru Vladimiroviču.

Ne možete govoriti o prijateljstvu, a činiti sve unutar svojih granica i u okruženju da pažnja celog sveta bude na vama, a time i na vašem glavnom savezniku, kao što to čini aktualna hunta koju čine Vučići, Dodik i Stefanović.

Umesto da se zadržavaju u okviru vojne i političke neutralnosti, što je maksimum za državu ilruženu NATO savezom, ta čudnovata hunta radi sve kako bi u Srbiju uvela NATO i definitivno zatvorila Evropska vrata Ruskoj Federaciji.

Samo to nije ono najgore. ČInjenice da se vladajuća SNS naplaćuje "desetinu" svima koji bi da rade u Srbiji, učinila je mogućim nemoguće, ugrozilo je srpski izvoz u Rusiju i ostatak tamošnjeg Evroazijskog saveza. 

Koliko je gluposti učinio aktualni režim u Srbiji govori i najnovija činjenica koju dobroupućeni znaju već mesecima kako će Srbija zbog nelikvidnosti "prodati" Ruskoj Federaciji odnosno Ruskim državnim železnicama veći udeo u Srbija Vozu. A razlog je još sramotniji po Vučića i njegove pajtaše. Od kada je Ruska Federacija izvezla u Srbiju svoje komplete vozova, ti vozovi po srpskim i vojvođanskim prugama voze sramotno sporo. Iako baždareni na 120 km/h oni voze tek koji kilometar iznad 60 km/h. Na nekim deonicama i brže, ali tih deonica ima svega stotinjak kilometara na mreži koja samo u Vojvodini broji preko dve hiljade kilometara pruga.

Još kada se pokaže da ti vozovi nemaju adekvatnu logistiku, u smislu daljinskog upravljanja kolosecima i stancama, elektronskom naplatom karata, grejanih i uređenih stanicnih zgrada u većem delu zemlje investicija koja je Ruskoj Federaciji trebala biti referntna točka za daljnu ekspanziju na svetska tržišta postala je sramotan promašaj. 

Sa tim u vezi kap na punu čašu dolila je odluka da se bez velikog ulaganja u infrastrukturu otvori pruga prema Zrenjaninu kojom se vozi preko tri časa na udaljenosti od šezdesetak kilometara.

U celu ovu priču su se naknadno uključile OBB i DB, koje zbog nekih historijskih razloga imaju naum da u Vojvodini obnove infrastrukturu. A to će u konačnici značiti i odlazak poznatih "crvenih Rusa " sa pruga.

Kako se to nebi desilo, onda se ide u preuzimanje cele mreže. Što ministarka Mihajlović nazifa eufemizmom, a u stvarnosti je ekonomski i politički bankrot sadašnjeg režima i njenog trabanta Dodika.

Uz ovo se vidi kako u obrambenoj sferi, režim trpi velike muke od strane Kremlja, koji nije baš uveren u sve laži koje su  mu servirane sa Andrićeva Venca. Pa smo tako sada suočeni sa činjenicama da je novi saveznik kratko vreme postao Lukašenka, a nakon njega se kupuju dronovi u Kini, mada ni Kinezi nemaju pojma mogu li ih i žele li ih isporučiti nekom tko po svi elementima ide unazad, a ne napred. A u stvarnosti je pod "kišobranom" NATO bespilotnih letelica, koje nesmetano krstare koridorom deset. I u realnom vremenu imaju uvid u sve ono što g. Lignja izgovori.

U svakom slučaju poset prvog čoveka Ruske Federacije, više je nego prijateljski, ali za koga to će se videti. Jest da je netko dobio visoko odlikovanje, ali poruka tog odlikovanja je jeziva. Od svoh Srba odlikovanih tim odlikovanje jedino je Pašić prošao bez kuršuma u sebi.

Rusija treba stabilnu hrid u jugoistočnom delu Evrope, pa joj stoga ne treba vojno jaka Srbija, jer to ona nemože za prihodima od 426 evra po zaposlonom, biti ni u narednom desetleću, a koamoli sada. Pitanje Kosova za njih je samo realnost gluposti koju je srpska elita napravila u prošlosti. I sigurno je da je u novim glupostima neće podržavati. Posebno ne u idejama oko BIH. 

A zbog sve veće mogućnosti da se zapali sever Srbije, Putin će nastojati da odobrovolji političke krugove u Vojvodini, koji se uveliko oslanjaju na Nemačku, Austriju i SAD. Sve u želji da dobije ono što mu stvarno treba.

Očekivati kako će tvrdo podržati bivšeg četnika i radikala u njegovom očajnom pokušaju da se zadrži na vlasti, može samo onaj koji nije vidio što se dogodilo u Erevanu.

Napose kada je postalo jasno da i nakon zadnje akcije protiv kriminala, iza svega stoji pokušaj osiguravanja nelegalnih poslova dela nećije porodice... 

Dolazi "veliki prijatelj" Srbije, ujedno Predsednik Ruske Federacije, kako bi sada je jasno u red doveo režim koji sve čini da Rusija izgubi utjecaj na Balkanu. Taj režim, a reć je o aktualnom režimu Vučića, čini upravo ono što nikom normalnom ne ide u prilog, pa tako ni Vladimiru Vladimiroviču.

Ne možete govoriti o prijateljstvu, a činiti sve unutar svojih granica i u okruženju da pažnja celog sveta bude na vama, a time i na vašem glavnom savezniku, kao što to čini aktualna hunta koju čine Vučići, Dodik i Stefanović.

Umesto da se zadržavaju u okviru vojne i političke neutralnosti, što je maksimum za državu ilruženu NATO savezom, ta čudnovata hunta radi sve kako bi u Srbiju uvela NATO i definitivno zatvorila Evropska vrata Ruskoj Federaciji.

Samo to nije ono najgore. ČInjenice da se vladajuća SNS naplaćuje "desetinu" svima koji bi da rade u Srbiji, učinila je mogućim nemoguće, ugrozilo je srpski izvoz u Rusiju i ostatak tamošnjeg Evroazijskog saveza. 

Koliko je gluposti učinio aktualni režim u Srbiji govori i najnovija činjenica koju dobroupućeni znaju već mesecima kako će Srbija zbog nelikvidnosti "prodati" Ruskoj Federaciji odnosno Ruskim državnim železnicama veći udeo u Srbija Vozu. A razlog je još sramotniji po Vučića i njegove pajtaše. Od kada je Ruska Federacija izvezla u Srbiju svoje komplete vozova, ti vozovi po srpskim i vojvođanskim prugama voze sramotno sporo. Iako baždareni na 120 km/h oni voze tek koji kilometar iznad 60 km/h. Na nekim deonicama i brže, ali tih deonica ima svega stotinjak kilometara na mreži koja samo u Vojvodini broji preko dve hiljade kilometara pruga.

Još kada se pokaže da ti vozovi nemaju adekvatnu logistiku, u smislu daljinskog upravljanja kolosecima i stancama, elektronskom naplatom karata, grejanih i uređenih stanicnih zgrada u većem delu zemlje investicija koja je Ruskoj Federaciji trebala biti referntna točka za daljnu ekspanziju na svetska tržišta postala je sramotan promašaj. 

Sa tim u vezi kap na punu čašu dolila je odluka da se bez velikog ulaganja u infrastrukturu otvori pruga prema Zrenjaninu kojom se vozi preko tri časa na udaljenosti od šezdesetak kilometara.

U celu ovu priču su se naknadno uključile OBB i DB, koje zbog nekih historijskih razloga imaju naum da u Vojvodini obnove infrastrukturu. A to će u konačnici značiti i odlazak poznatih "crvenih Rusa " sa pruga.

Kako se to nebi desilo, onda se ide u preuzimanje cele mreže. Što ministarka Mihajlović nazifa eufemizmom, a u stvarnosti je ekonomski i politički bankrot sadašnjeg režima i njenog trabanta Dodika.

Uz ovo se vidi kako u obrambenoj sferi, režim trpi velike muke od strane Kremlja, koji nije baš uveren u sve laži koje su  mu servirane sa Andrićeva Venca. Pa smo tako sada suočeni sa činjenicama da je novi saveznik kratko vreme postao Lukašenka, a nakon njega se kupuju dronovi u Kini, mada ni Kinezi nemaju pojma mogu li ih i žele li ih isporučiti nekom tko po svi elementima ide unazad, a ne napred. A u stvarnosti je pod "kišobranom" NATO bespilotnih letelica, koje nesmetano krstare koridorom deset. I u realnom vremenu imaju uvid u sve ono što g. Lignja izgovori.

U svakom slučaju poset prvog čoveka Ruske Federacije, više je nego prijateljski, ali za koga to će se videti. Jest da je netko dobio visoko odlikovanje, ali poruka tog odlikovanja je jeziva. Od svoh Srba odlikovanih tim odlikovanje jedino je Pašić prošao bez kuršuma u sebi.

Rusija treba stabilnu hrid u jugoistočnom delu Evrope, pa joj stoga ne treba vojno jaka Srbija, jer to ona nemože za prihodima od 426 evra po zaposlonom, biti ni u narednom desetleću, a koamoli sada. Pitanje Kosova za njih je samo realnost gluposti koju je srpska elita napravila u prošlosti. I sigurno je da je u novim glupostima neće podržavati. Posebno ne u idejama oko BIH. 

A zbog sve veće mogućnosti da se zapali sever Srbije, Putin će nastojati da odobrovolji političke krugove u Vojvodini, koji se uveliko oslanjaju na Nemačku, Austriju i SAD. Sve u želji da dobije ono što mu stvarno treba.

Očekivati kako će tvrdo podržati bivšeg četnika i radikala u njegovom očajnom pokušaju da se zadrži na vlasti, može samo onaj koji nije vidio što se dogodilo u Erevanu.

Napose kada je postalo jasno da i nakon zadnje akcije protiv kriminala, iza svega stoji pokušaj osiguravanja nelegalnih poslova dela nećije porodice... 

Današnji dan je konačan datum nestanka države Srbije i konačan početak denacifikacije zemlje koja je bila uzrokom svih zala koja su nastala na prostorima nekadašnje Jugoslavije u zadnjih tridesetak godina.

Srbija danas sramotnim učešćem u još sramotnijem prazniku koji obiležavaju preko Drine u Banja Luci, dodatno od sebe udaljava svakoga tko joj je hteo biti prijatelj. A one koji su joj ostali verni druzi, ona je ovim odmakla od sebe. 

Na današnjim događanjima u Banjoj Luci bio je vidljiv ceo jad koji danas pritiska Srbiju i Srbe. Pokazano je kako tzv. Republika Srpska jest generator svih nestabilnosti. Uz to današnji dan je pokazao zbog čega je Turska sa Erdoganom postala direktni upravitelj Sandžaka i za čega je turski predsednik u pravu kada Beogradu ne veruje. I zašto je dobor da Orban ordininra u Vojvodini.

Defile naoružanja kojim se začinio današnji dernek u Banjoj Luci je tragikomičan sled jedne propale politike u kojoj ni Srbija, a još manje Repbulika Srpska imaju moći pokrenuti išta da to ne završi novim bombardovanjem "svih vojnih potencijala". Sa druge strane Vojska Srbije nema snage ni da se pokrene van kasarni. A tzv. specijalna policija Repubublike Srpske je u zadnjim događajima oko protesta u Banja Luci uvidela kako to Eufor deluje, i zašto su specijalci iz Srbije delovali da spasu najštetnijeg Srbina na planeti.

U svakom slučaju, delovanje koje se očekuje nakon dogovora Moskve, Berlina i Vašingotona samo po sebi je odredilo sudbinu entiteta koje danas ima manje stanovnika nego ih je imao na kraju ratova u BIH. A sve zbog činjenice da je taj entitet poslužio nekima da se obogate, odsele u Srbiju i tamo započnu novu rundu istog posla. Ovog puta uz pomoć tamošnje vlasti.

Danas je jasno kako bi bilo najbolje da se Rebublika Srpska ukine, onim koji tamo žele živjeti pruže sva maogća podrška, a da onima koji tamo ne žele živjeti jer BIH ne smatraju svojom otadžbinom pruži mogućnost da nastane puste krajeve centralne Srbije.

Sama Srbija bi trebala da se povuće iz Vojvodine i sa Sandžaka, prizna njihovu kostitutivnost u novom ustavu, ili pak ako tako nije moguće da kao i Kosovu prizna neminovnost njihove nezavisnosti.<

Skretanjem pogleda opšte javnosti na Kosovo, gospodin Jegulja se nada kako nitko neće doznati za novi otvoreni problem zvan Vojvodina.

Vlast u Srbiji sada je uvučena u pitanje koje se tiče odluka Badinterove komisije,koja je donela odluku da se imaju priznati granice federalnih jedinica SFRJ, onakvima kakve su zatečene na dan raspuštanja te složene države. 

Time se službeni Beograd našao u čudu, jer eto pred ulazak u EU, do kojeg verovatno nikada neće doći, kao što neće doći ni do ulaska u Euroazijsku uniju, mora ispuniti novi uvjet koji se u mnogome tiče stanja ustavnog prava u Srbiji.

Na novo traženje, službeni Beograd je odgovorio uvređenim potezom uklanjanja latinice iz službene upotrebe u organima i organizacijama od državnog značaja. Time je dodatno Srbiju gurnuo u ustavnu krizu, u kojoj se nalazi još od vremena donošenja sadašnjeg ustava.

Tim ustavom da podsetimo, samouprava Vojvodine je svedena na minimalne ovlasti pokrajnskih organa, a sve kako bi se stvorila osnova za uvođenje Kosova i Metohije u preambulu ustava. Taj pokušaj Koštunice da spase nešto što se spasiti nije pomogo.

Kosovo je danas nezavisno od svega, i zavisi od svih. U svom postojanju ono tavori između hinjene samostalnosti i realnosti povelje UN-a. Što na samom Kosovu čini situaciju histeričnom.

Nekad najnatalitetnija federalna jedinica u sastavu SFRJ, danas bilježi pad kako nataliteta, tako i naseljensti. 

Kao i u svim revolucijama i kontrarevolucijama, pokazalo se kako većina nije monolitna i da u toj većini koju trenutno vode visoki biši oficiri bivše JNA, postoji jedna značajna manjina kojoj sadašnje stanje ne odgovora, te koja svoju budućost ne vidi na ovakvom "nezavisnom" Kosovu.

U Srbiji ta činjenica nikada nije prepoznata, niti joj je davana veća pažnja, osim u uskim krugovima Pećke Patrijaršije, koja je u velikom sukobu sa Beogradskom Patrijaršijom upravo oko istorijskog pritanja kako rešiti status Kosova i Metohije.

Način kojem su se priklonili u Beogradskoj Patrijaršiji, svodi se na silovanje ustava i zakona, tako da se Vojvodinom upravlja direktno iz kabineta predsednika Republike, a na Sandžaku je slo%u017

Nešto se dešava u Beogradu. 

Ono što se dešava vezano je uz značajnu pojavu nervoze u redovima vladajućih.

Glupe izjave prate i Patrijarha, sa njegovom izjavom datom pri poseti Crnoj Gori, gde je ocenio kako je položaj Srba, gle Srba u toj državi jako težak. Navodeći da se uvećano krše ljudska i građanska prava Srba u Crnoj Gori.

Ministar obrane i prvi Vučićev trbuhozborac Vulin, nakon što je postalo i  pticama u zraku jasno kako od pomoći Rusije u modernizaciji vojske neće biti ništa, otvara magacine i skladišta sa otpisanom opremom.

Šalje tu opremu u privatne kompanije na repariranje, pa nakon svega priča kako je eto bilo nepravedno da se tolika količina oružja i opreme makne iz vojne upotrebe. Kao da je to učinio netko drugi, a ne on i njegov večni generalštabni šef Diković.

A danas kada je u posetu Beogradu stigao predsednik Izraela, vlasti se skanjivaju da kažu kako je u njihovom mandatu odnos prema pitanju stradanja Jevreja u drugom svetkom ratu znatno degradirao, te je bilo moguće da se provedu rehabilitacioni postupci za niz osoba koje su aktivno sudelovale u ubijanju Jevreja u tom periodu.

Jučerašnje odbijanje Višeg suda u Beogradu da otvori rehabilitacioni postupak za Milana Nedića, notornog izdajnika i kolaboracionistu, samo je mali predah. Jer, vlast koju sačinjavaju oni kojima tuđe patnje ništa ne znače, nemaju empatiju, već samo strah da im i Izrael ne okrene leđa.

Već kada je to učinio Putin, odbivši uopšte razgovarati o dodatnom naružavanju Srbije, nakon što je Srbija odbila da provede niz reformi kojima bi se omogućilo normalnije poslovanje na tržištu. Ali i nakon što je Patrijarh odbio sugestiju Sinoda RPC da pristupi reformi SPC i uvođenju unutarnjeg uređenja kakav ima upravo RPC. A sve u cilju realizacije smirivanja sukoba sa bratskim pravoslavnim crkvama u Makedoniji i Crnoj Gori.

Jer, moguće je da je upravo takav stav vrha SPC pomoglo neka dešavanja u okruženju. Slično kao na početku ratova devedesetih.

Odbiti glavnog saveznika i prijatelja da se pristupi poboljšanjima u društvu, zbog vere kako je njegova podrška neizmerna, dovela je do ove nervoze i svih mogućih nebuloza koje se šire sa stranica režimskih novina i ekrana putem režimu servilnih tv kuća.

A nakon što je otkriveno kako je Patrijarh izjavu o ugroženosti Srba u Crnoj Gori dao iz čisto ličnih interesa, zaštite svog protežea, koji je iz te države proteran jer je muljao.

Srbija danas nema snage za velike preokrete, i to se vidi na svakom koraku. Koliko je snaga mala vidi se iz izjava i Šešelja koji bi gle čuda davao nešto Albancima što ih više ne interesuju.

Zaboravljajuči pri tome kako se danas više i nepriča samo o Kosovu, već i o federalizaciji Srbije. Zbog bahatoh Beograda i autoritivnosti vlasti, koja prodajući golu ljudski snagu, briše perspektivnu za srpsku pamet i mladost. 

Iz Srbije su se na brzu ruku povukli Norvežani, jučer Rusi, sada se čeka sledeći. Dok Vučić sanja neke svoje mokre snove, fokusirajući se preko mantijaša na toliko im bitno Kosovo.

Ispada kako je pored svih insinuiranih pohvala od MMF-a i još po kojega, Srbija danas brod kojemu trub popušta a voda je već uveliko prešla razinu grudi posade, jer putnici kako smo rekli su već jučer napustili takav brod. 

Begrad na vodi taj mokri Vučićev san se pokazao kao totalni promašaj koji je Emirate koštao milijarde ulupanih para,za vrednost koja iznosi desetinu uloženog. Ono što još ostaje od tog posla je Air Srbija, koja bi uskoro mogla postati filijala Turkish Airwaysa, zajedno sa Croatiom i Adriom, eventualno Montenergo air. 

Svestan da nakon godišnjih odmora, nedovoljnog poljoprivrednog i privrednog zamaha, kao i pritiska da se vrate penziona prava, Predsednik Srbije uveliko bira aranžaman kojim će da se na vreme skloni. Koristeći za to Kosovo. Samo što sada je jasno nema kamo otići. 

Jeste li videli ono jučer u Zagrebu, kako se jedan uspeh pretvara u totalni moralni i društveni krah.

Nakon što je na Mundijalu reprezentacija Hrvatske, sada je jasno ne i cele Hrvatske, osovjila drugo mesto, na videlo je izašlo sve ono što zapadne susede čini "parijama" u EU.

Nećemo ovde nabrajati sve one propuste počinjene od momenta gubljenja utakmice na stadionu "Lužniki", preko nekulturnog ponašanja u prisustvu ruskog predsednika kako reprezentativaca, tako i njihove šefice Kolinde. Do napuštanja Moskve i uzletanja u avionu, gde je glavno bilo nešto drugo od onoga što bi sportisti trebali promovisati.

A kada vam reprezentaciju vodi višestrutko optuživani kapetan, a brani onaj koji se od straha krsti kako mu se otac nije kristio, a vjerovatno ni on, do Vide koji bi palio i šarao od Kijeva do Beograda, pa zatim sve to pojeo kako bi "hrabro" izbegao drakonsku kaznu, do izbačenog pomoćnog trenera koji i pored zabrane FIFA-e prisustvovao jučerašnjem "veselju", imate osećaj kako se radi o nedoraslom malom narodu, ili kako se radi o glasnoj manjini u tom narodu koja na sve načine privatizuje uspehe, a sve negativno i poraze kolektivizuje.

Zato ono što danas službeni vladin PR uz pomoć dežurnih urednika tamošnjh glasila, redom, bez izuzuzetka nastoji pokazati kao vrhunski događaj u kojem je proradilo "Hrvatsko zajedništvo",nije ništa drugo nego kolektivizovanje neuspeha i sramote koja je svima bila vidljiva, onim osmosatnim kruženjem gradom Zagrebom bez plana i konca.

U pomoć se tako zovu vodeći svetski mediji, ali samo do tamo gde i oni ne postave ono ozbiljno pitanje, pa je li baš moralo biti sve tako?!.

Pevanje i skandiranje neposredno pred doček, za vreme i nakon njega, je pokazalo kako se ponašaju nedozrele nacije. Nacije sa podeljenim identitetom. One koje nemogu dokučiti odakle su i kamo idu.

Jučerašnje šurovanje sa ustaštvom, u vidu Marka Perkovića Thomsona, zasmetalo je mnoge u hrvatskom main streamu, ali samo do one točke gdje se govori o njegovoj osobnoj nespojivosti prisustvovanja događaju kojeg prati ceo svet, u kojem on kao pevač ne sme da nastupa zbog poznatih razloga.

Nitko od njih se nije%2

Ekonomska situracija u Srbiji sve je gora, a politika nije u stanju tu situaciju promeniti, niti je spremna da da bilo kakav suvisao odgovor kako rešiti sve veći rascep između pojedinih delova zemlje, kao i između samih građana.

Politika koja se svodila na "imamo predsednika za pet plus", sada pokazuje kako ne funkcioniše, te kako je mešanje politike u svere koje bi trebale biti slobodne od njena uticaja, dovelo do urušavanja nekad postignutih standarda.

Nije stoga na odmet spomenuti, kako je pred sezonu godišnjih odmora iz Vlade Srbije procurelo sav onaj đubar nepodnošljivosti koja se svih ovih godina skrivala pod čilim, zvan Vučić.

Sada kada bi taj čilim trebao da bude Brnabić, stvari ne funkcionišu na isti način. Ili je čilim mali, ili je vremenom okraćao, ili se pak poderao.

U svakom slučaju pokazuje se kako ministri u vladi ne rade, kako se vlada brine o pojedinačnim interesima, pa i kako predsednik misli samo onda kada se u monologu obraća javnosti preko svoje omiljene televizije.

Samo jedan primer kako sve ne funkcioniše bio je slučajan ili nameran susret Medvedeva sa Tačijem. Taj je susret stvorio paniku u celom sistemu ustrojenom po merilima jedne stranke i jenodg vođe. Tim susretom se otvorilo pitanje koliko je Rusija stvarno saveznik ovakvoj Srbiji, a koliko je ovakva Srbija sebi sama potrebna.

Najgore od svega se pokazalo kada je nedavno u u Beogradu boravio ministar inostranih poslova Vatikana. Drzave koja principijelno drži Kosovo na ledu. Samo jer je tzv. Srpski patrijarh, a inače glavni uzurpator, poželeo nemoguće.

I kao da Boga ima, a ima Ga, stigla mu je kazna u vidu marisanja dvaju Vladika. Čime je dodatno dokaznao koliko je sadašnja Srbija sasvim slučajno država.

U takvoj klonutosti, gosn Jegulja je okrenu da se sastaje sa Erdoganom, kao najbolji slednik srednjovekovnih raških vladara. U nadi da ga neće zadestiti pitanje Sandžaka onda kada bude morao odrediti koliko je njegova zemlja velika. 

Politika koja se ponaša kao da se devedesete i dvehiljadite nisu dogodile sama sebe isključuje iz sveta, a u kući stvara kupus, koji bez slanine, tera svakoga tko može, na odlazak.

Ono malo nekvalifikovane radne snage radi u "uspešnim investicijama" vlasti koja uporno nastoji od demokratije stvoriti fašističku autokratiju, tako otvoreno, da intevrnišu u izbor saveta nacionalnih manjina.

Mada se ako se pokaže istinintim, može govoriti i o želji vlasti da koristeći usluge nekih krugova, rešava svoje probleme sa nepoćudnim elementima, kako ovde, tako i u dijaspori.

Kada bi sve sveli u jednu misao, vidimo, da Srbija nazaduje, da nikakvih reformi nema, da je iseljavanje konstantno, da je gladnih sve više, da se pritisak na medije ustostručio, da je sigurnost ulaganja nikakva, ako se ne plati ceh vlastima. 

Sve bi to trebalo da vlastima "pomogne" kako bi im Vojvodina ostala u amanet, jer rasprpodajom njenih resursa, nastoji zaustaviti neminovno.novi peti oktobar. 

Jučerašnja pobeda Hrvata na SP u Rusiji, veliko je delo gluposti malog naroda koji od svega pravi velike stvari.

Tragikomično je bilo gledati sve one koji sebe smatraju Hrvatima, a žive daleko od Hrvatske, kako navijaju za reprezentaciju zemlje u kojoj ne žive, kojoj ne plaćaju porez.

Ono što je jučerašnji događaj otvorio, jeste pitanje koliko je sve bio nogomet, a koliko politika?

PR je toliko jak da Hrvati nastoje sve pomesti pod taj sag.

Sva ona očajna stanja sa demokratijom, pravom manjina, pravima penzionera, izgubila su se iz vida većine, ako je ta većina ikada bila svesna onoga što se tamo događa.

SP je zato veliki poklon vlastima u Zagrebu, da prikriju stvarnost koja surovo grabi prema jeseni kada će se morati dati odgovori na mnoga od ranije postavljenih pitanja. 

Nema više ni spomena na očajno stanje aparthajda kojim je trećina zemlje izuzeta od državne administracije, prepuštena medvedima i poskocima. Onog dela koje su onomad naseljavali pravoslavci, uglavnom Srbi. 

Nestankom Srba, počelo se naganjati Mađare po Baranji i istočnoj Slavoniji, zbog čega su odnosi sa Mađarskom na nuli. U Istri se prokazuje Italijane, govori o nelojalnim građanima, i uveliko provocira svim onim što se drži kao nešto što Istrani ne podržavaju.

Rijeka je također trn u oku.

Potom se na golu hrvatske reprezentacije nađe dalmatinski Srbin. Odbrani dobro i otvori nova pitanja, koja se brzo zatvore nakon intervencije ureda premijera.

Vlasti su nervozne jer i onaj koji ih trenira nije baš najsvetliji Hrvat. Jer da je upravo to onda onaj prvi ne bi ni primirisao tamo gde je.

Nikoga u Hrvatskoj tko navija za svoju momčad nije zasmetala činjenica da im golman dolazi iz sela u Ravnim Kotarima, devastiranog do neprepoznatljivosti.

Nema ni jedne reči o svemu onom što znače crno-plavi dresovi, koji neumoljivo podsećaju na crne uniforme Ustaša.

Nije bilo ni reči o tome kako je do te boje dresa došlo, i tko je od toga profitirao.

U nekim medijima u Hrvatskoj se uveliko pobede u Rusiji svode na gledanje preko plota, u Srbiju. Komentariše se ponašanje spskog političkog vrha, kao da se odvija rat, a ne kao da se igra nogomet.

A zašto je tako, jasno je celom svetu. Nesposobnost da se reše gorući problemi iseljavanja, devastiranog prostora, nezaposlenosti, smanjene uposlivosti, neuluaganja inostranog kapitala i preterana apartmanizacija obale, sve umotano u jedinstvo nacije pod kapom jedne politke koja je samo promenila šinjel, traži kavgu i kada je nađe na njoj skuplja poene svojih suludih poklonika. 

Zbog svega ovoga sve manje od osvajanja titule Šampiona je promašaj za vlasti u Zagrebu.

Njima je neophodno vreme da osmisle nove laži kojima bi pokrili činjenicu da iako u EU, standard je najniži od svih članica, a prava koja građani ostvaruju ravna nuli.

No vratiti ćemo se golmanu, jer on nije jedini Srbin koji je branio boje Hrvatske. Seća li se tko Prše? Iz istog kraja, koji danas svoj dom ima daleko od zemlje kojoj je donosio dosta zadovoljstva.

Neće li to biti sudbina i Subašića?!

Hoće li to konačno pokazati svetu i Evropi ono što im je najmlađa članica? Jer često i uporno okretanje glave od problema može dovesti do koćenja vrata, a u konačnici i do vertigoa.

Tako da svi oni koji navijaju u Srbiji protiv reprezentacije Hrvatske moraju promeniti svoj stav i početi jače navijati da ta reprezentacija uspe, kako bi nakon svega  moglo jasnije biti svima o čemu i komu se tu radi. 

Samo osvajanje titule može donjeti pod veće povećalo stanje unutar zemlje koja je svoj demokratski potencijal srozala do neprepoznatljivosti. 

Od Sanaderova Hristos se rodi do današnjeg Kolindinog ispuštanja Građana Hrvatske u ime Hrvata malo je prošlo, ali je bilo dovoljno da se prepozna u svetu.

Tragedija za Hrvate je u tome što nakon SP-a moraju odgovoriti na jednostavno pitanje, pogotovo oni koji u Hrvatskoj ne žive: Zašto se onima koji su tu živeli stoljećima, a ne osećaju se Hrvatima, ne dozvoli povrat, rad i infrastrukturni razvoj po EU standardima, a provode se mere za povećanje nataliteta?

Jer ako se oni ne mogu vratiti, a migranti ne žele u njoj ostati, tko će sutra stati kao Subašić između stativa i braniti hrvatski gol? 

Vojvodina i ovih proteklih dana bilježi značajne političke potrese.

Vlast koja se ne libi činiti sve kako svoj mokri san o jedinstvu svog srpstva ujednačila tako što će pogaziti vekovnu samobitnost Vojvodine, našla se  pritisnuta svojim lažima.

Pa i nesposobnošću da upravlja situacijama koje same zametne. A takva je bila i nedavna otmica novinara iz Bele Crkve. Velikog kritičara sadašnje vlasti i njenog tumaranja bespućima historijskog makjavelizma.

U pokušaju da još jedan put bez kazne ugase život nekoga tko ih se prestao bojati i koji im jasno u lice kaže tko su i što su, doneli su odluku koju su i sproveli. Samo kako? I sa kim?

Jer ako je verovati ministru unutarnjih poslova, oteti je smušen u odgovorima i nezna opisati tko ga je to oteo. Gde je bio dok je bio otet i sl. 

Prije toga tom izveštaju svoj obol je dao i izvesni Aleksa Vučić, znan kao Jegulja, kodno ime u Kremlju. Koji se pozvao na tad još ne postojeće izveštaje o nestanku rečenog novinara. Ustvrdivši da je to oblik specijalne akcije protiv države. 

Takvu vest je nitko u Vojvodini nije posaugao, pa je veran pratitelj misli i dela tog gospodina izvesni Đukanović u svom notornom izlaganju koji počinje bizarno, ama baš uvek, dao oduška sebi i Jegulji u svom video blogu.

Nitko drugi u Vojvodini, o Srbiji se nećemo referisati, nije ni minuta dvojio da se radi o režimskom zastršivanju. Ali je molio Boga da se otetom što ne dogodi, da ga nedaj Bože nađu u Tamišu koji je gle čuda najedanput nabujao baš kada je dotični hteo otiči na nočno kupanje.

Ministar Policije, koji to nije, jer se pokazalo u više slučajeva kako krši zakon ove zemlje, mora o bi bit smenjen, jer je sada već i dronovima iznad Beograda jasno tko je kojeg jutra naredio akciju pod kodnim imenom "Kameleon". Zašto je naređena.

Nitko na Andrićevom vencu nije tog jutra verovao da će se za nestalim usijati telefoni u predsedništvu, te da će čak i prijatelji zvati da pitaju što se to ovde događa.

Koji je tek šok bio kada je reakcija svih medija kako onih iz okruženja, tako i sa lokala, u glas zatražila hitnu akciju otkrivanja i kažnjavanja otmičara. 

A ti otmičari su po zasad dostupnim alatima, uljudno zamolili otetog da im se preda, zatim ga odveli u nepoznatom pravcu, da bi kada se videlo da je đavo odneo šalu, napustili u njivi uz Rumunjsku granicu. 

Nakon svega je jasno kako Beograd više nije mesto gde se ljudi iz ove zemlje Vojvodine, mogu javiti za pravdu i zaštitu, pa je stoga potrebno da se Vojvodini vrate sve one nadležnosti ukinute onom prokletom "Jogurt revoluciom" kojom je do raspada dovedena velika Jugoslavija, i zaveden neviđen teror u Vojvodini.

A. Vučić se nakon svega nastoji distancirati, samo što to podrazumeva velike ustupke Vojvodini. Znači da svoje drugove Malog, Stefanovića, Vulina na može prodavati kao državne funkcionere,jer oni su samo njegovi pomagači u snu o nikad manjoj Srbiji. 

Danas se uspelo izvući novinara iz kandža vlasti koja se tim kandžama grčevito drži, kako joj se ne bi, a sigurno je da hoće dogodio peti oktobar.

Vlasti koja službe koristi za kriminal, a debelog radikala za nastavljanje politike iz devedesetih. Po principu tko nije sa nama-protiv nas je. 

Pa godpodo neće ići. Jer kao što se sad pokazuje iznad sile ima sila, a svak novi pokušaj silovanja van Beograda mogao bi za taj grad i Srbiju u celosti biti koban. 

Verovati kako će se netko tamo u dalekoj Rusiji pokrenuti da zaštiti dvorske lude i njihova gospodara, samo zato što im Srbija treba kao nosač elektronike, gluvo je. 

Sa takvima se nema posla, jer takvi vam čine samo štetu, a Moskva je to dokazala ne mali broj puta od Libije pa nadalje. 

Sećate li se poruka koje je aktuelna vlast davala pred prošle izbore.

Sećate li se kako su pokušali da ulepšaju šarenim lažama stavarno stanje u zemlji nedođiji?

Da li Vam je bilo čudno da postoje rezultati, a da vi te rezultate ne osećate, jer dapače, vaša deca moraju otići nekamo, kako bi bili ljudi, a ne robovi vlasti, koja je spremna da svoj uspeh postigne jedino tako da davi svoje građane!?

Zemlja Srbija je najsiromašnija zemlja u Evropi, sa najgorim BDP-om u historiji, sa činjenicom da joj je pored svih reformi zaposleno više ljudi po glavi stanovnika u vojsci, policiji, upravi, nego to imaju i mnogo složenije države starog kontinenta.

Ne bi to bilo ništa loše da se za toliki broj ljudi ne mora naći sredstava u u budžetima raznih nivoa vlasti, i uz to sredststva za razvoj kompletne države.

Samo pokazatelj stanja u Vojci, neumitno govori kakvo je stanje u državi. U kojoj ministar govori kako će dobiti novo naoružanje staro petnaest godina, samo kako bi se oni koji su mu podređeni mogli baviti svojim poslom, a ne skupljanjem lišća.

Pa kada od tog novog naoružanja ne bude ništa, prešuti se. Pozove se oficire i podoficire da se jebu više, kako bi putem pronatalitetne politike doprineli razvoju obrane države.

A kada oni to odbiju, pa se pozovu na neustavno stanje oko Vojske, na primeru načelnika generalštaba, Predsednik se pojavi na omiljenoj televiziji i da monolog od Kastra dulji.

Nazadnjaci se boje da zbog stanja u koje su gurnuli vojsku, koja broji preko 38 hiljada ljudi i sa policijom koja broji 20 hiljada, ne dođu pred ono što su gledali jednog petog oktobra. 

Sve na nebu ukazuje upravo na to. A ponašanje na terenu uveliko pomaže tome. 

Nemoguće je da Predsednik nema pojma šta mu kolege na lokalu rade. Kako na tom lokalu lome sve zakone, i ustav države. Kako se ponašaju protiv svih pravila, pa se potom čude kada im stignu odbijenice iz sveta i Evrope.

Vlast koja ima uspeha u ničemu, kojoj je glavni uspeh povećana dijaspora, robovski rad radnika u tvornicama koje su oni finansirali kako bi ih otvorio čudan kapitalist, upliće se u vaše živote, u kulturu, sport, znanost, o pravdi da se ne govori.

Samo sve to nije joj dovoljno, ona žuri da prije nego što mehur njenog uspeha pukne i moguće zalije ceo Regijom, uđu u EU. 

Ući neće, to je svima jasno, a neće ih ni Vladimir, pa ostaje pitanje, koliko će još moći?

Ako policijom krenu na prosvednike, moglo bi biti gusto. Ako počnu otpuštati u vojsci, moglo bi biti opasno. Ne davati veće privilegije doktorima, pogubno. 

Koliko? Pa dovoljno je pogledati koridor kroz Srbiju, pa videti gde je sve stalo. 

Baš lepo što su se Mirović i Vučić našli da pospreme svoj đubar na istom mestu gde su ga ne tako davno istresli.

I umesto da se skrušeno pognu pred celom Vojvodinom, i celom Srbijom, imaju još obraza dolaziti i prikazivati se kao netko tko donosi prosperitet.

Koji prosperitet donose oni koji su u Vojvodinu, nastalu na tekovinama pluralizma i antifašizma, svoje luđačke ideje Ljotića i Mihajlovića, a pri tome za saradnike uzmu naslednike Francetića i Luburića, te Hortija.

Takva politika je Vojvodinu u celosti koštala i košta stotina hiljada mladih ljudi koji se povlače u sigurnost zapadnog sveta, da tamo pokrenu svoj život sa mrtve tačke. 

Svet je to video, pogotovo onaj u Evropi, i od danas je krenuo sa ofenzivom na nazadnjački režima sve prisutnog naprednjaka. Istog onog koji vređa sve one koji se sa njim ne slažu, onima koji ga pitaju zašto bre ne zatvoriš Šešelja i zabraniš radikale? I zašto se blamiraš pred svetom kada pretiš onima koji opravdano pitaju gde idu njihove pare od akciza na gorivo?!

Nije on  jedini sada je vidljivo da mu sigurn temelj daje i tzv. SPC. To je da potsetimo ona crkva koja se odmetnula od Pećke Patrijaršije, i koja sada na sebe uz pomoć države Srbije pokušava prisvojiti sve ono što joj ne pripada, naročito u Vojvodini.

Jer, Vojvodina ima od 1543. godine samostalnu Pravoslavnu crkvu, autokefalnu u okvirima nekoliko carstava i sa SPC-om nema ništa do nasilnog dekreta o prisajedinjenju Aleksandra Karađorđevića iz 1923.g. Kojim su ukinute samostalne pravoslavne crkve u do tada samostalnim državama ili pokrajnama Austro-Ugarske, a koje su postale dio nove države SHS.

To je historija. a sadašnjost je bahato ponašanje tzv. Patrijarha srpskog, inače šizmatika koji je odbio da se povinuje crkvenom kanonu i vrati sedište u Peć. Bahato je kukavičko, a batinaši koji služe i nazadnom naprednjaku samo su odradili zajednički posao.

Do danas...

Danas je na scenu u Vovjodini nastupio Lidl. Onaj Lidl, lanac diskont prodavnica po većem delu Evrope, sa sedištem u Nemačkoj. Lidl, koji kupuje domaće i distribuira ga u svojoj maloprodaji u ostatku Evrope, a pri tome se zaobilazi država. Dolazak Lidla je oznaka da se barem Vojvodina vratila tamo gde joj je mesto, u centralnu Evropu. U prirodno okruženje njemačkog reda i rada, samo discipline, i naprednog razmišljanja.

Lidl, sada postaje kamen koji je uteg oko vrata nazadnjacima. Jer, do sada su mogli naplaćivati lihvarske namete za dobijanje posla i za rad. Sada će za svaki takav potez imati štapom preko leđa, od one kojoj je stalo da reši trajno pitanje Srbije. 

Gospođa Kancelar je jasno dala do znanja malom nazadnjaku kako će biti ako nastavi daviti ono što mu u celeosti ne pripada. Daviti Lidl, bilo bi mu zadnje u karijeri. 

Stanje u Vojvodini je sve gore.

Umesto da se rešavaju nagomilani problemi i dozvoli svakome tko ima inicijativu da počne sa radom pokrajinska vlast radi sve kako bi naštelila ukidanje autonomije, a sve u cilju spašavanja svete Srbije.

A tu i takvu Srbiju ne može spasiti nitko. Pa čak ni PR predsednika Aleksandara i njgove drvorske budale. 

Sa stanovništvom koje beži na sve četri strane sveta, sa kontaminiranom zemljom u koju se još sada sipa otrov po oranicama, zbog čeka ugibaju od pčela do orlova štekavaca, a potom i ljudi, nema snage koja bi znatnije povukla prema napred. 

Prema napred Srbija ovakva kakva je danas nema šanse. Samo federalizirana u nekoliko ravnopravnih segmenata ima neke nade za uspeh.

Posebnost Vojvodine je u njenom civilizacijskom otklonu od provincilalanosti Beograda i uže Srbije. U činjenici da je po svojim historijskim postavkama uvelike povezana sa mnogim prostorima u Evropi i svetu, te takva u mogućnosti da bez centralizma Beograda povuče jače od ostalih. Ali pre svega u svoju korist.

Gosn Mirović i njegova vlada nikada do sada nisu izneli ništa disonantno naspram očekivanja Andrićeva venca. Uvek su se trudili napraviti i više, kao pravi domaći izdajnici.

Dopušteno je da se u Vojvodinu, protivnom njenom prirodnom biću puste neki nastrani duhovi prošlosti, od mađarskih fašista, do srbpskih četnika svake vele.

A Vojvodina je bila svoja, htela je i uvek imala svoju priču. Priču koju se kroz razne falsifikate od tzv. historijske zastave do proslava prisajedinjenja, a u stvari aneksije, nastoji zatrti njen poseban status.

Sve to se čini kako bi se sprečilo da netko povikne kako je car go'. Kako sve one priče o napretku, razvoju i prosperitetu jesu banana za naivne majmune.

Da je sve onako kako se dio SNS trudi objasniti da jest, zar bi nakon onog silovanja na trgu Slobode u Novom Sadu, sa tenkovima pred Katedralom Vladimir poručio da tenkova za Srbiju neće biti? I nema ih.Neće biti ni aviona, ni brodova, jer sadašnje silovanje naše ravnice je takvo da ga nitko na svetu ne podržava. 

Nemožete ići u Rusiju i tamo govoriti o Srpskom izvozu, a kada roba stigne ona bude pomešana sa robom iz uvoza, pa potom vraćena pošiljaocu sa naznakom da više nije u igri. 

Samo zato što Beograd, a pokrajnjska vlast kao njegova ekspozitura vodi više brige o pokornosti Lala nago o prosperitetu Vojvodine.

Zato prodaja jeftine radne snage, varanje na tezgi i gađanje političkih protivnika svim gadostima, neće i nemože doneti ništa dobroga ni Aleksandru ni njegovom potrčku u Banovini.

Vreme curi, a rezultata nema. 

Od prijatelja tapšanje po ramenu ostavlja masnice, a traženje onih koji traže svoju neovisnost kiselinu.

Vojska Srbije sa 38 hiljada pripadnika nije u stanju da zaustavi proces rasturanja Srbije, ako netko na to računa. Jer već sada nebo nad Beogradom čuvaju dronovi Alijanse. I svi ćute.

Ćute jer je strah ovći, a moći nikakve. 

Najnovija glupost u režiji SNS dolazi iz jednog od najvećih sela u bivšoj Jugoslaviji-Stanišića.

Tamo je ekipa iz lokala odredila da nakon što je FK "Stanišić" osvojio prvo mesto u područnoj fudbalskoj ligi Sombor i plasiorao se u viši rang natjecanja, da isti klup ugase i njegov subjektivitet prebace na novo osnovani klub Radnički 1920 iz Sombora.

Iako se sednica UO FK Stanišić održala tajno i bez dela članova, to nije prečilo one koji su bili prisutni da donesu protustatutarne odluke i pogase klub.

Selo je već doživelo da mu ugase biblioteku, ali je i vratio nakon intervencija sa strane i pobune u selu. 

Jest da je nakon toga glavna inicijatorica za povrat biblioteke otpuštena iz službe, što je dalje kršenje prava, ali ovo sada je pravo rečeno silovanje celog sela.

Nije valjda da predsednik Aleksandar ima što protiv vrednih paora sa severa Bačke? Jer ako je tako, neka se to javno kaže ili neka se ne vređa pamet, pa se na ovakav način kroz sturkture njegove stranke upada u sport. Jer, ovo će doći i do FIFA-e, pa ako se pokaže točnim, "Orlovi" bi mogli biti skinuti sa Mundijala. A želi li itko tako što? 

Možda neki nadobudni funkcioner SNS u ataru sela? 

U svakom slučaju ovako postupanje je sramotno, a sramotno je i to što se prema Stanišiću i susednoj Riđici provodi politika pritisaka i zanemarivanja. 

 Do sela ide pruga koja bi mogla da bude najkraći pravac na relaciji Novi Sada-Beč, a i cesta koja bi trebala imati svoj izlaz u Mađarskoj. Umesto toga, sve se ukida, selo se ruši, a neki bi od njega da rade svoju prčiju. 

Pa gospodo -nem megy...