Red Army

Nešto se dešava u Beogradu. 

Ono što se dešava vezano je uz značajnu pojavu nervoze u redovima vladajućih.

Glupe izjave prate i Patrijarha, sa njegovom izjavom datom pri poseti Crnoj Gori, gde je ocenio kako je položaj Srba, gle Srba u toj državi jako težak. Navodeći da se uvećano krše ljudska i građanska prava Srba u Crnoj Gori.

Ministar obrane i prvi Vučićev trbuhozborac Vulin, nakon što je postalo i  pticama u zraku jasno kako od pomoći Rusije u modernizaciji vojske neće biti ništa, otvara magacine i skladišta sa otpisanom opremom.

Šalje tu opremu u privatne kompanije na repariranje, pa nakon svega priča kako je eto bilo nepravedno da se tolika količina oružja i opreme makne iz vojne upotrebe. Kao da je to učinio netko drugi, a ne on i njegov večni generalštabni šef Diković.

A danas kada je u posetu Beogradu stigao predsednik Izraela, vlasti se skanjivaju da kažu kako je u njihovom mandatu odnos prema pitanju stradanja Jevreja u drugom svetkom ratu znatno degradirao, te je bilo moguće da se provedu rehabilitacioni postupci za niz osoba koje su aktivno sudelovale u ubijanju Jevreja u tom periodu.

Jučerašnje odbijanje Višeg suda u Beogradu da otvori rehabilitacioni postupak za Milana Nedića, notornog izdajnika i kolaboracionistu, samo je mali predah. Jer, vlast koju sačinjavaju oni kojima tuđe patnje ništa ne znače, nemaju empatiju, već samo strah da im i Izrael ne okrene leđa.

Već kada je to učinio Putin, odbivši uopšte razgovarati o dodatnom naružavanju Srbije, nakon što je Srbija odbila da provede niz reformi kojima bi se omogućilo normalnije poslovanje na tržištu. Ali i nakon što je Patrijarh odbio sugestiju Sinoda RPC da pristupi reformi SPC i uvođenju unutarnjeg uređenja kakav ima upravo RPC. A sve u cilju realizacije smirivanja sukoba sa bratskim pravoslavnim crkvama u Makedoniji i Crnoj Gori.

Jer, moguće je da je upravo takav stav vrha SPC pomoglo neka dešavanja u okruženju. Slično kao na početku ratova devedesetih.

Odbiti glavnog saveznika i prijatelja da se pristupi poboljšanjima u društvu, zbog vere kako je njegova podrška neizmerna, dovela je do ove nervoze i svih mogućih nebuloza koje se šire sa stranica režimskih novina i ekrana putem režimu servilnih tv kuća.

A nakon što je otkriveno kako je Patrijarh izjavu o ugroženosti Srba u Crnoj Gori dao iz čisto ličnih interesa, zaštite svog protežea, koji je iz te države proteran jer je muljao.

Srbija danas nema snage za velike preokrete, i to se vidi na svakom koraku. Koliko je snaga mala vidi se iz izjava i Šešelja koji bi gle čuda davao nešto Albancima što ih više ne interesuju.

Zaboravljajuči pri tome kako se danas više i nepriča samo o Kosovu, već i o federalizaciji Srbije. Zbog bahatoh Beograda i autoritivnosti vlasti, koja prodajući golu ljudski snagu, briše perspektivnu za srpsku pamet i mladost. 

Iz Srbije su se na brzu ruku povukli Norvežani, jučer Rusi, sada se čeka sledeći. Dok Vučić sanja neke svoje mokre snove, fokusirajući se preko mantijaša na toliko im bitno Kosovo.

Ispada kako je pored svih insinuiranih pohvala od MMF-a i još po kojega, Srbija danas brod kojemu trub popušta a voda je već uveliko prešla razinu grudi posade, jer putnici kako smo rekli su već jučer napustili takav brod. 

Begrad na vodi taj mokri Vučićev san se pokazao kao totalni promašaj koji je Emirate koštao milijarde ulupanih para,za vrednost koja iznosi desetinu uloženog. Ono što još ostaje od tog posla je Air Srbija, koja bi uskoro mogla postati filijala Turkish Airwaysa, zajedno sa Croatiom i Adriom, eventualno Montenergo air. 

Svestan da nakon godišnjih odmora, nedovoljnog poljoprivrednog i privrednog zamaha, kao i pritiska da se vrate penziona prava, Predsednik Srbije uveliko bira aranžaman kojim će da se na vreme skloni. Koristeći za to Kosovo. Samo što sada je jasno nema kamo otići.