Red Army

Sećate li se poruka koje je aktuelna vlast davala pred prošle izbore.

Sećate li se kako su pokušali da ulepšaju šarenim lažama stavarno stanje u zemlji nedođiji?

Da li Vam je bilo čudno da postoje rezultati, a da vi te rezultate ne osećate, jer dapače, vaša deca moraju otići nekamo, kako bi bili ljudi, a ne robovi vlasti, koja je spremna da svoj uspeh postigne jedino tako da davi svoje građane!?

Zemlja Srbija je najsiromašnija zemlja u Evropi, sa najgorim BDP-om u historiji, sa činjenicom da joj je pored svih reformi zaposleno više ljudi po glavi stanovnika u vojsci, policiji, upravi, nego to imaju i mnogo složenije države starog kontinenta.

Ne bi to bilo ništa loše da se za toliki broj ljudi ne mora naći sredstava u u budžetima raznih nivoa vlasti, i uz to sredststva za razvoj kompletne države.

Samo pokazatelj stanja u Vojci, neumitno govori kakvo je stanje u državi. U kojoj ministar govori kako će dobiti novo naoružanje staro petnaest godina, samo kako bi se oni koji su mu podređeni mogli baviti svojim poslom, a ne skupljanjem lišća.

Pa kada od tog novog naoružanja ne bude ništa, prešuti se. Pozove se oficire i podoficire da se jebu više, kako bi putem pronatalitetne politike doprineli razvoju obrane države.

A kada oni to odbiju, pa se pozovu na neustavno stanje oko Vojske, na primeru načelnika generalštaba, Predsednik se pojavi na omiljenoj televiziji i da monolog od Kastra dulji.

Nazadnjaci se boje da zbog stanja u koje su gurnuli vojsku, koja broji preko 38 hiljada ljudi i sa policijom koja broji 20 hiljada, ne dođu pred ono što su gledali jednog petog oktobra. 

Sve na nebu ukazuje upravo na to. A ponašanje na terenu uveliko pomaže tome. 

Nemoguće je da Predsednik nema pojma šta mu kolege na lokalu rade. Kako na tom lokalu lome sve zakone, i ustav države. Kako se ponašaju protiv svih pravila, pa se potom čude kada im stignu odbijenice iz sveta i Evrope.

Vlast koja ima uspeha u ničemu, kojoj je glavni uspeh povećana dijaspora, robovski rad radnika u tvornicama koje su oni finansirali kako bi ih otvorio čudan kapitalist, upliće se u vaše živote, u kulturu, sport, znanost, o pravdi da se ne govori.

Samo sve to nije joj dovoljno, ona žuri da prije nego što mehur njenog uspeha pukne i moguće zalije ceo Regijom, uđu u EU. 

Ući neće, to je svima jasno, a neće ih ni Vladimir, pa ostaje pitanje, koliko će još moći?

Ako policijom krenu na prosvednike, moglo bi biti gusto. Ako počnu otpuštati u vojsci, moglo bi biti opasno. Ne davati veće privilegije doktorima, pogubno. 

Koliko? Pa dovoljno je pogledati koridor kroz Srbiju, pa videti gde je sve stalo. 

Baš lepo što su se Mirović i Vučić našli da pospreme svoj đubar na istom mestu gde su ga ne tako davno istresli.

I umesto da se skrušeno pognu pred celom Vojvodinom, i celom Srbijom, imaju još obraza dolaziti i prikazivati se kao netko tko donosi prosperitet.

Koji prosperitet donose oni koji su u Vojvodinu, nastalu na tekovinama pluralizma i antifašizma, svoje luđačke ideje Ljotića i Mihajlovića, a pri tome za saradnike uzmu naslednike Francetića i Luburića, te Hortija.

Takva politika je Vojvodinu u celosti koštala i košta stotina hiljada mladih ljudi koji se povlače u sigurnost zapadnog sveta, da tamo pokrenu svoj život sa mrtve tačke. 

Svet je to video, pogotovo onaj u Evropi, i od danas je krenuo sa ofenzivom na nazadnjački režima sve prisutnog naprednjaka. Istog onog koji vređa sve one koji se sa njim ne slažu, onima koji ga pitaju zašto bre ne zatvoriš Šešelja i zabraniš radikale? I zašto se blamiraš pred svetom kada pretiš onima koji opravdano pitaju gde idu njihove pare od akciza na gorivo?!

Nije on  jedini sada je vidljivo da mu sigurn temelj daje i tzv. SPC. To je da potsetimo ona crkva koja se odmetnula od Pećke Patrijaršije, i koja sada na sebe uz pomoć države Srbije pokušava prisvojiti sve ono što joj ne pripada, naročito u Vojvodini.

Jer, Vojvodina ima od 1543. godine samostalnu Pravoslavnu crkvu, autokefalnu u okvirima nekoliko carstava i sa SPC-om nema ništa do nasilnog dekreta o prisajedinjenju Aleksandra Karađorđevića iz 1923.g. Kojim su ukinute samostalne pravoslavne crkve u do tada samostalnim državama ili pokrajnama Austro-Ugarske, a koje su postale dio nove države SHS.

To je historija. a sadašnjost je bahato ponašanje tzv. Patrijarha srpskog, inače šizmatika koji je odbio da se povinuje crkvenom kanonu i vrati sedište u Peć. Bahato je kukavičko, a batinaši koji služe i nazadnom naprednjaku samo su odradili zajednički posao.

Do danas...

Danas je na scenu u Vovjodini nastupio Lidl. Onaj Lidl, lanac diskont prodavnica po većem delu Evrope, sa sedištem u Nemačkoj. Lidl, koji kupuje domaće i distribuira ga u svojoj maloprodaji u ostatku Evrope, a pri tome se zaobilazi država. Dolazak Lidla je oznaka da se barem Vojvodina vratila tamo gde joj je mesto, u centralnu Evropu. U prirodno okruženje njemačkog reda i rada, samo discipline, i naprednog razmišljanja.

Lidl, sada postaje kamen koji je uteg oko vrata nazadnjacima. Jer, do sada su mogli naplaćivati lihvarske namete za dobijanje posla i za rad. Sada će za svaki takav potez imati štapom preko leđa, od one kojoj je stalo da reši trajno pitanje Srbije. 

Gospođa Kancelar je jasno dala do znanja malom nazadnjaku kako će biti ako nastavi daviti ono što mu u celeosti ne pripada. Daviti Lidl, bilo bi mu zadnje u karijeri.